Đaci beže sa časova, četo kasne, a NASTAVNICI LOŠE PRENOSE ZNANJE: Ministartvo prosvete o razlozima za LOŠE REZULTATE NAŠIH ĐAKA NA PISA TESTU

Upis na fakultete, Novi SadFoto: Robert Getel / RAS Srbija

Đaci redovno izostaju sa časova, više od polovine kasni, nemaju motivciju, nastavnici loše prenose znanje, ali i nedoljno novca koji se izdvaja za obrzovanje, ključni su razlozi kojima Ministarstvo prosvete pravda loše rezultate naših srednjoškolca na prošlogodišnjem PISA testu, a koji su objavljeni danas.

Konferenciji za novinare gde su se tumačili rezultati ovogodišnjeg PISA testiranja prisustvovali su ministar prosvete Mladen Šarčević, Tijana Prokić Brojer iz OECD, Marina Videnović iz Instituta za psihologiju i predsednik Upravnog odbora Fondacije za otvoreno društvo Đorđe Krivokapić – svi oni su pokušali da daju razloge zbog kojih je došlo do stagnacije naših srednjoškolaca, što ih je pozicioniralo na 45. mestu od 79. zemalja koje su učestvovale.

Kao jedan od razloga koji su se mogli čuti prvenstveno su socioekonomski razlozi. Naime, ovaj status učenika uticao je osam odsto u postignuću na skali čitalačke, a devet odsto na skali matematičke pismenosti.

Mladen ŠarčevićFoto: Zoran Lončarević / RAS Srbija
Mladen Šarčević

Ipak, kada se posmatraju zemlje OECD, ovaj faktor je u Srbiji manje povezan sa postignućima nego u pomenutim zemljama, što ukazuje na veću pravednost i zastupljenost našeg obrazovnog sistema i to je dobro. Ali, pored dobrih, mnogo je tegova na tasu koji su odneli prevagu da su rezultati ispodprosečni.

– PISA je nacionalno dobro i tako se posmatra u razvijenim zemljama. Najvažniji privrednici u imućnim zemljama kažu da je važno da se uloži u obrazovanje. Tu vidim kočnicu u našem sistemu na kojoj se mora raditi – naveo je ministar prosvete Mladen Šarčević na konferenciji i dodao da je važno da se poveća budžet opredeljen za obrazovanje, te da u tome leži jedan od razloga što naši učenici nisu napravili bolje rezultate.

On je naveo da je problem što se počinje kasno sa uvođenjem funkcionalne pismenosti, te da je vreme da se uvede kod mlađe dece, što je u skladu sa njegovom idejom da se redefiniše program predškolskog obrazovanja.

Ipak kao jedan od osnovnih razloga koje ministar navodi jesu smanjeni resursi koje Vlada ima zbog zabrane zapošljavanja – nastavnici za mnoge predmete su u deficitu.

Šarčević: Nastavnici da zaborave na „monološki“ pristup predavanju

– Ključne su promene koje moramo da učinimo sa nastavnicima i profesorima. Insistiramo na reformama koje se tiču većeg broja obuka za nastavnike, jer se što pre mora odustati od dosadašnjeg modela prenošenja znanja i da što pre uvedemo projektnu nastavu – naveo je Šarčević kritikujući dosadašnji prvenstveno monološki pristup predavanju.

Foto: Milan Ilic / RAS Srbija

Važan i odnos prema školi

Kao jedan od faktora koji su eventualno uticali na rezultate navode se i podaci o odnosu koji učenici imaju prema školi. U to se ubraja kašnjenje i izostajanje.

– Većina učenika u Srbiji zakasnila je bar jednom u školu tokom dve nedelje (61 odsto ), dok je svaki četvrti učenik izostao iz neopravdanih razloga. Veliki procenat učenika je izostao bar sa pojedinih časova – čak 41 odsto – navela je Marina Marina Videnović iz Instituta za psihologiju i dodala da je to značajno viši procenat od ostalih OECD zemalja.

Na pitanje izostanaka se nadovezao i ministar Šarčević koji je rekao da je to veoma važan probem našeg školstva.

– Kako da rešite pitanje izostanaka? Da biste to uradili morate prvo da rešite to pitanje sa roditeljima koji konstantno pravdaju izostanke svojoj deci, a onda i sa lekarima koji olako daju opravdanja – kaže Šarčević i dodaje da kada bi se sve tretiralo kao neopravdani izostanak, pola učenika bi bilo izbačeno od škole.

Pročitajte još:

STIGLI REZULTATI PISA TESTA Kina i Singapur na vrhu liste, a evo koje mesto je zauzela Srbija

Osnovci u Srbiji godinama uče da je DANAK U KRVI bila dobra prilika za NAPREDOVANJE, sporni udžbenik iz istorije se menja sledeće godine

Međutim, on kaže da se situacija na tom planu već uvekoliko popravlja sa uvođenjem elektronskog dnevnika, te da je za 36 odsto smanjen broj izostanaka od kad je uveden, što se nije moglo videti na ovom testiranju.

„Nastavnici da prestanu da poklanjanju ocene“

U tom kontekstu on se dotakao i takozvane „ulepšane stvarnosti“. Potrebno je, prema mišljenju ministra, prestati sa poklanjanjem ocena, jer se time apsolutno ništa ne dobija. Jedan od faktora na kojim mora da se radi, jeste i konstantno usavršavanje direktora.

Foto: RAS Srbija

– Tu je baš stanje „šareno“. Moramo da od postojećih resursa napravimo što bolje direktore kroz brojne obuke – ističe Šarčević i dodaje da je obrazovanje nastavnika devalvirano.

Ministar smatra da postoji velika neselektivnost ljudi koji upisuju nastavničke fakultete i onih koji rade, te da je inicijalno obrazovanje zapušteno, pa Vlada opet mora da izdvaja novac i vreme da ih obučava.

„PISA nije utakmica“

Sa druge strane Marina Videnović i pored velikih nedostataka i razloga koji su doveli do postojećih rezultata naglašava da „PISA nije utakmica“.

– Veoma je važno da se stavimo u grupu sa pojedinim zemljama sličnog socioekonomskogs statusa. Mi imamo mala sredstva opredeljena za obrazovanje, te da u odnosu na to mi ipak imamo dobre rezultate iako ne možemo da se poredimo sa Finskom ili Holandijom – zaključuje ona.

Kao poslednji u nizu faktora koji se može uzeti u obzir kada je u pitanju PISA testiranje, jeste i činjenica da je 2015. godine prvi put uvedeno digitalno testiranje. Činjenica je da su naši učenici propustili testiranje te godine, pa je njima prvi put bio prošle godine da test rešavaju na taj način, pa je moguće da se u tom kontekstu nisu snašli.

Bivši ministar: Nepromenjeno još od 2003. godine

Srđan VerbićFoto: O. Bunić / RAS Srbija
Srđan Verbić

– Smatram da je najmanje bitno to što smo zauzeli 45. mesto na toj listi, jer naši rezultati su zapravo nepromenjeni od kada se radi testiranje u našoj zemlji, dakle od 2003. godine – navodi bivši ministar prosvete Srđan Verbić za „Blic“ i dodaje da je najvažniji deo testiranja onaj drugi deo gde se ispituje šta učenici o školi, obrazovanju i nastavnicima misle, te to treba dobro analizirati, jer prema njegovim rečima u tome leži ključ promena kako bi svako sledeće testiranje bilo bolje.

Svakako ono što svi zaključuju jeste da se mora preuzeti kolektivna odgovornost za rezultate te da se svi nadaju da će biti bolje 2021. godine, a svakako značajno bolje 2024. godine.

<!–

Notification trigger paragraph test

–>

View more here: Blic Vesti

Share This Post

Loading...