DIREKTOR PREKO BUREKA IZVLAČIO PARE IZ FABRIKE Radoš Milovanović ne samo što je doveo radnike „Namenske“ na sramotni skup, već je na njima i zarađivao

foto vojska srbije (2)Foto: Vojska Srbije / Promo

Direktor “Milan Blagojević Namenske” iz Lučana Radoš Milovanović, koji je ispred ivanjičkog suda organizovao sramnu podršku radnika sebi samom i brutalno vređanje porodice nastradalog mladog kolege, godinama unazad drži pekaru koju je plaćala fabrika. 

Prema saznanjima “Blica”, pekara “Timi” je samo jedan od poslova direktora Radoša Milovanovića, optuženog da je odgovoran za pogibiju dvojice radnika 2017. godine. U ovu pekaru, kako za “Blic” pričaju žitelji Lučana, nikada niko nije ušao da nešto kupi.

– Ta pekara pravila je burek i peciva isključivo za fabriku, odakle je i dolazio novac – kaže izvor “Blica”.

Bili smo ZGROŽENI aplauzima radnika direktoru kome se sudi za SMRT NJIHOVOG KOLEGE. Sad smo otkrili ko stoji iza sramnog poteza i SVE ĆE VAM BITI JASNO

REČI PUNE BOLA „Vređaju me oni sa kojima smo moj sin i ja jeli isti hleb, a tapšu direktoru u čijem mandatu je stradao 21 radnik“

Zašto radnici iz Lučana aplaudiraju direktoru kome se sudi za SMRT NJIHOVOG KOLEGE stradalog u fabrici

Direktor „Namenske“, koji je ujedno i penzioner već 15 godina, zloupotrebljavajući funkciju, ovim je direktno pogodovao sebi i svojoj porodici. Pekara je isprva bila na direktorovog sina Nenada, a potom je “upravljanje” preuzela snaja Bojana Milovanović. O tome svedoči i natpis iznad ulaza pekare – “samostalna zanatsko-trgovinska radnja – Timi – Milovanović Bojana, preduzetnik”.

Iz porodične pekare lokalnog tajkuna izlazio je burek za oko 1.350 radnika. 

Dnevno 3.000 đevreka

– Svaki radnik je imao pravo na burek, dva đevreka i dve pekmezare – priča jedan od radnika „Namenske“ za “Blic”.

Juče nije bilo moguće precizno utvrditi koju je sumu novca preko pekare zaradila porodica Milovanović, ali kada bi bilo mesta za ironiju, mogli bismo da zaključimo da je ova pekara zasigurno oborila sve rekorde u Srbiji sa prodatim burecima i oko 3.000 đevreka dnevno.

Pekara porodice Milovanović nalazi se na najviše 500 metara od “tatine fabrike”. Obrasla granjem sa dvoje radnika. U njoj se čak nije peklo ni pecivo ni burek. Dva puta dnevno je hrana za radnike, za prvu i drugu smenu, dopremana do ulaza u ogromnim poslaganim tepsijama. Struja za pečenje se ipak trošila u fabrici. 

Jeli iz oronule kućice

Inače, pekara iz koje su jeli radnici „Namenske“ je neugledna i izuzetno prljava. Oronuli kućerak pretvoren u “tvornicu novca” za familiju lokalnog moćnika nema nijedan zadovoljeni sanitarni uslov, što je vidljivo već golim okom. Zarđali ventilator, otpad… najuočljivije je u ovom “prehrambenom” objektu.

Zatvorio pred suđenje

Direktor je pekaru zatvorio pre oko mesec dana – baš kako je i počelo suđenje njemu i još dvojici šefova „Namenske“ pod sumnjom da su izvršili krivično delo protiv opšte sigurnosti – 14. juna 2017. nakon eksplozije baruta poginuli su radnici, mladi Milomir Milivojević (25) i Milojko Ignjatović (55).

Dnevnice i benzin za sramotni skup

Lokalni moćnik, direktor, penzioner i optuženik Radoš Milovanović, za koga su radnici koji su došli pred sud rekli da će bez njega fabrika propasti, imao je svoje koordinatore zadužene za dovođenje radnika. To su sindikalac i politički aktivista Slobodan Nešovanović, inače, osuđenik zbog premlaćivanja kolege iz „Namenske“, ali i lokalni funckioner Mihajlo Nikolić poznatiji kao Miško Frkan. Spiskove su pravili sindikalci i poslovođe pogona. Sindikat je od direktora tražio dnevnice, a usput radnici koji su pristali da idu, njih oko 300, sipali su gorivo na pumpi na kojoj fabrika ima otvoren račun. 

Odloženo suđenje direktoru MB „Namenska“, tužne scene ispred suda

Imovina samo raste, jedno priča sudu, drugo agenciji

O direktoru fabrike lučanske fabrike u kojoj je za vreme gazdovanja Radoša Milovanovića prema navodima roditelja nastradalog mladića, poginuo 21 radnik, najbezazlenija informacija jeste – da je penzioner. Ovaj lokalni moćnik rođen je davne 1944. godine i prima penziju od 1. januara 2004. godine. Ipak, već 15 godina, i to od onog što prijavljuje, u džep stavlja penziju – 65.000 i direktorsku platu od 269.590 dinara.

Milovanović je od 2012. do 2017. godine, kada je poslednji put prijavio šta poseduje, znatno uvećao svoju imovinu. Pre sedam godina prijavio je svega dve stavke imovine – trosoban stan od 90 kvadrata, koji je dobio od fabrike i prizemnu kuću od 60 kvadrata koju je, kaže, nasledio.

Pre nekoliko dana u sudu upitan o imovini, prijavio je kuću i hektar zemlje. Iako se u sudu zaričeš da “ćeš govoriti istinu i samo istinu” imovinsko stanje direktora – penzionera se drastično se razlikuje od dostupnih podataka. Nije jasno gde direktor nije govorio istinu – u sudnici ili Agenciji za borbu protiv korupcije. Tako lokalni moćnik u sudu nije prijavio bazen, ali ni 6.238 kvadrata njive, 4.520 kvadrata zemlje pod voćem, 3.882 kvadrata zemlje za koju je Agenciji za borbu protiv korupcije naveo da je neplodna. Sve ovo nije imao ni 2012, a u međuvremenu direktor je prijavio stan i garažu koje je kupio, ali i 207 kvadrata pomoćnih zgrada koje je, kako kaže, “nasledio”. U Lučanima je javna tajna da direktor i njegova deca imaju imovinu i “tamo gde je kvadrat skuplji… u Beogradu”.

<!–

Notification trigger paragraph test

–>

View more here: Blic Vesti

Share This Post