Клима на подручју општине је умјерена и континентална. Љета су топла са просјечном температуром ваздуха, најтоплијег мјесеца јула је између 20 – 22 степени.

Зиме су већином хладне, а температура најхладнијег мјесеца јануара креће се од 1 - 8 степени.

По атмосферским падавинама, територија општине спада у сиромашна подручја. Просјечне годишње падавине износе око 850 мм/м² атмосферског талога у облику кише или снијега. Падавине су равномјерно распоређене у току године. Најинтензивније су падавине у јесен и пролеће. Средња годишња релативна влажност је 78%, а најмања је у летњем периоду, око 60% док се зими креће и преко 85%. Висина снијега на појединим подручјима буде и до 1,20 метара са честим сметовима, што угрожава саобраћај и причињава штете на крововима стамбених и других објеката.

Ветрови су ријетки и слаби. Преовладавајућа су југозападна ваздушна струјања и имају уједно и највеће брзине. Максимална брзина ветра је забележена из јужног правца и износила је 100 км/х, и углавном причињавају штету на крововима и далеководним стубовима.

Магле су карактеристичне уз долине и ријеке Дрина и Сапна. Веома су честе и појављују се током целе године са највећом изражености у пролеће и јесен.

Дакле, што са тиче климатских чинилаца који су од значаја за процену угрожености од природних и других несрећа, треба истаћи следеће:

да се температура ваздуха одликује великим колебањем у току године,

да је релативна влажност ваздуха нешто повећана у односу на суседне крајеве и износи око 78%,

да просјечне годишње падавине износе око 850мм/м² и да око 107 дана отпада на вријеме падавина,

да су вјетар и ваздушна струјања уопште на територији општине карактеристична и каналисана долином ријеке Дрине и југозападним правцем и да практично имају највећу брзину која износи 3,4 м/сец и

да осунчавање у току године траје око 2005 х. или 45% од могућег трајања.

Хидрографска мрежа општине Зворник је развијена с обзиром да подручје општине Зворник обилује водама које се јављају у виду извора или у облику мањих или већих водотока. Највећи водостаји су у пролећним месецима.

Ријека Дрина, која чини хидрографску окосницу општине, са притокама располаже знатним хироенергетским потенцијалом. Дрина и река Сапна често при већем водостају плаве пољопривредна земљишта у приобалним теренима и тако причињавају штету пољопривредним културама, стамбеним и другим објектима.

Због више изграђених хидроакумулација на Дрини и њеним притокама у горњем току, Дрина, у случају великих и обилних падавина и наглог раста водостаја може да угрози подручје општине Зворник.

Ако проток воде на брани у Зворнику износи 800-1000 м³/сец, нема опасности од поплава. Међутим, ако проток воде на брани у Зворнику достигне 2500 м³/сец и више, морају се увести мере приправности за одбрану од поплаве. Ако проток воде достигне 5500 м3/сец биће поплављени нижи делови града (Бексуја), као и делови насеља Каракаја, Челопека, Тршића, Табанаца, Козлука, Роћевића и Средњег Шепка. При протоку од 9000 м³/сец биће поплављен Зворник од обале до ул. Светог Саве и Лисичњака, као и улица Вука Караџића и насеља од Зворника до Брањева, тј. све пољопривредне површине од обале Дрине до пута Зворник - Бијељина.

Ријека Сапна, чије сливно подручје има површину од 104 км², а дужина тока је 25 км, може да достигне максимални проток од 14 м³/сец. Због велике потисне моћи воде из горњег и средњег дела водотока, а због тога што има мали пад водотока у доњем делу, Сапна врло често плави околна земљишта, а критично стање настаје када истовремено дође до великог водостаја Дрине. У таквој ситуацији Сапна поплави веће површине плодног земљишта и добар број стамбених и других објеката, као и путне саобраћајнице Каракај - Шетићи и Каракај - Бијељина.
Остали водотоци, као што су: Хоча, Златица, Козлучка, Јасеничка, Каменичка и Локањска река су бујичастог карактера и изливањем из својих корита причињавају велике штете у пољопривреди, као и стамбеним и привредним објектима.

Поток Хоча има површину сливног подручја од око 45 км² и дужину водотока 18 км. При обилнијим падавинама максимални проток воде достигне 1,5 м³/сец па плави терен у околини корита, а посебно у рејону Каракаја, чиме угрожава индустријске објекте и добар број стамбених објеката, чинећи при том велике материјалне штете.

Поток Златица протиче кроз град и има површину слива око 5 км² док је дужина водотока кроз урбано подручје 3,3 км. Максимални проток Златице забележен је у месецу јуну 1987. год, и износио је око 75 м³/сец. Вода се тада излила из корита и поплавила објекте Здравственог центра Зворник и више стамбених и других објеката, чиме је причинила и велику материјалну штету.

На оба напред наведена потока предузете су мере регулисања, али није довољно учињено и не даје гаранцију заштите у случају нових катастрофалних падавина. До коначне регулације ових токова неопходно је забранити градњу стамбених објеката у рејонима који могу бити поплављени.

Козлучка, Јасеничка, Каменичка и Локањска река се такође изливају при великим водостајима и причињавају штете у пољопривреди а и угрожавају више стамбених и других објеката. На Козлучкој и Јасеничкој реци предузете су одређене превентивне мере које у доброј мери позитивно утичу на ублажавање од последица поплава.

Поред наведеног, елементарним непогодама, услед обилних падавина на сливу бране Црвеног муља ТГ "Бирач", или у случају јачег земљотреса може доћи до преливања или рушења и земљане бране из које би црвени муљ могао поплавити и угрозити део површина око реке Сапне до реке Дрине, што би проузроковало велике последице, како на пољопривредним усевима, тако и на стамбеним и пословним објектима и објектима изграђеним уз обалу реке Сапне и пут Каракај – Шетићи, од Ђулића до Челопека и Каракаја.

Обзиром на састав муља и велику концентрисаност лужине, изливање већих количина представља велику опасност по живот становништва у том подручју општине