О Зворнику

Мапа општине Зворник.pdf

Територија општине Зворник простире се на површини од 371,95 km2 и налази се у сјеверо-источном дијелу Републике Српске и Босне и Херцеговине, на потезу који се у регионалним оквирима издваја као Средње Подриње( Умјесто регије Средње Подриње у пракси је прихваћено схватање да је то регија Бирач, у коју се сврстава и општина Зворник. Бирач је, географски, ужи простор од Средњег Подриња и не захвата у цјелости општину Зворник).

Град Зворник лежи на источним обронцима Мајевице на надморској висини од 146 м. Зворник има повољан геостратешки положај јер се у њему укрштају важни путеви према Сарајеву, Београду, Новом Саду, Бијељини и Тузли. Скоро да је географски лоциран тачно на средини пута за три велика урбана центра: Београд, Нови Сад и Сарајево. Преко четири моста на ријеци Дрини одвија се друмски и жељезнички саобраћај са свим дијеловима Србије. Средње Подриње (Бирач) се налази у близини развијених пољопривредних рејона, као што су Семберија и Мачва, те значајних индустријских центара као што су Тузла, Шабац , Брчко и др. Општина Зворник граничи се са општинама Братунац, Милићи, Власеница, (на југу), Шековићи, Осмаци, Сапна (на западу), Угљевик и Бијељина (на сјеверу), а на истоку ријеком Дрином са Републиком Србијом. Према задњем попису броји 63688 становника.Сама општина има 61 мјесну заједницу: Центар, Српска Варош, Ново Насеље, Каракај, Челопек, Тршић, Табанци, Козлук, Скочић, Кисељак, Јасеница, Трновица, Пађине, Роћевић, Доњи Шепак, Средњи Шепак, Горњи Шепак, Локањ, Пилица, Малешић, Јусићи, Андровићи, Бошковићи, Шетићи, Клиса, Горњи Шетићи, Петковци, Ђулићи, Ристићи, Цер, Јардан, Горњи Грбавци, Доњи Грбавци, Китовнице, Баљковица, Крижевићи, Ораовац, Шћемлија, Гуштери, Глумина, Јошаница, Горње Снагово, Средње Снагово, Кула Град, Дивич, Горња Каменица, Доња Каменица, Лијешањ, Ђевање, Дрињача, Зелиње, Ново Село, Султановићи, Липље, Самари, Улице, Економија, Брањево, Дуги Дио, Кучић Кула и Глоди.
Зворник је један од најстаријих градова на простору Републике Српске и Босне и Херцеговине. Територија Зворника лежала је у Римско доба на врло важној саобраћајници која је везивала римске руднике у Сребреници (Domaviji) са важним римским центром Сремском Митровицом (Sirmium) у коме је била ковница новца а извијесно вријеме и резиденција царева. Остаци ове римске цесте нађени су сјеверно од Братунца, код Вољевице, и сјеверно од Зворника, између Брањева и Шепка у дужини од три километра. Римски трагови показују да је крај око Зворника био густо насељен и да је римским утврдама био добро заштићен. Постоји више претпоставки о мјесту гдје се налазило римско утврђење-град Ad Drinum а најприхваћенија је да се ово насеље налазило на ушћу ријеке Дрињаче у Дрину.
Зворник се први пут помиње у историји 1410. године и то под именом Звоник, а од 1519. под садашњим називом Зворник. Не зна се тачно како је град добио име и с тим у вези постоји више претпоставки. Турци су највјероватније заузели Зворник 1460. године и држали све до Аустро-угарске анексије Босне и Херцеговине 1878. године. Утицај Аустро-угарске монархије се и дан данас осјети нарочито у области архитектуре и грађевинарства. За вријеме Краљевине Југославије 1918-1941. године Зворник је остао сједиште среза. Оваква административна подјела задржала се и након Другог свјетског рата све до 1952. године када су формирани «народни одбори општина». Зворник је нажалост погођен ратом и огромним људским и материјалним разарањима у периоду 1992-1995. године.
ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ, ПРИРОДНО И КУЛТУРНО – ИСТОРИЈСКО НАСЛИЈЕЂЕ
Општина Зворник има изузетне природне и културно-историјске вриједности које представљају потенцијале за развој туризма. Међу најзначајније убрајају се већ поменути река Дрина са Зворничким језером, а затим и римски каменоломи у Дардаганима, средњевјековна тврђава Ђурђев град, стећци,те извори љековите минералне воде у Кисељаку.
Римски каменоломи
Римски каменоломи у Дардаганима – Ово вриједно археолошко налазиште које се налази у близини града Зворника, у Дардаганима (подручје мјесне заједнице Цер), датира из периода од 1. до 5. вијека. Био је највећи римски каменолом на Балкану, а претпоставља се да је ово највећи и најбоље очуван споменик јамског типа римских камених споменика у Европи. Локалитет се састоји од подземног рудника и два површинска копа. Словеначки археолози су открили да је камен са овог локалитета кориштен за градњу Сирмијума, једну од престоница римског царства.
Средњевијековна тврђава – Ђурђев Град
Посебно обиљежје Зворнику даје тродијелно, а истовремено јединствено средњевијековно утврђење. Претпоставља се да је тврђава подигнута крајем 13. или почетком 14. вијека. Тврђаву је у 15. вијеку заузео деспот Ђурађ Бранковић по коме и носи име. Тврђаву су касније проширили Турци за вријеме своје владавине (1460-1878), а надограђивали Аустроугари чија је посада у зворничкој тврђави била смјештена у периоду од 1878. до 1918. године, тако да данас тврђава представља свједочанство различитих историјских периода. Тврђава је од стране Комисије за очување националних споменика проглашена за Национални споменик Босне и Херцеговине. Град чине три међусобно повезана дијела: Доњи (поред пута Зворник-Сарајево, са препознатљивом градском капијом), Средњи (најстарији дио, са Великом кулом високом 20 метара у средишњем дијелу утврђења) и Горњи град (на уздигнутом брду изнад Зворника, на око 400 м надморске висине). У непосредној близини тврђаве налази се Црква Св. Петке Трнове, која је грађена по узору на Његошеву капелу са Ловћена. За тврђаву се везују бројне легенде као и она да је град подигла жена Ђурђева, проклета Јерина. Како су туристима увјек интересантна мјеста легенди и приче обогаћене маштом, и ове легенде ће се користити и у туристичке сврхе. До тврђаве је могуће доћи 7km дугим асфалтним путем преко насеља Српска Варош или пјешачком стазом дугом 1.700m која води из центра града преко насеља Баир. Пјешачка стаза, која води и до уређеног излетишта Каплан, погодна је за рекреативна кретања.
Излетиште Каплан је једно од некада најљепших и уређених излетишта које се налази прије Ђурђев Града и са кога се пружа предиван поглед на Зворник.
Кушлат је комплекс напуштених војних објеката уз обалу ријеке Дрињаче, те недалеко од ријеке Дрине и Зворничког језера који своји положајем и амбијентом пружа могућност за развој слободних активности, туристичке делатности, угоститељства, а посебно спортско-рекреативних активности.
Стећци
С обзиром да је подручје општине насељено још прије 3000 година, на овим просторима су различите друштвене групе за собом оставиле трагове који су данас вриједни споменици културе. Археолошка истраживања су показала да средњевјековно културно-историјско наслеђе Зворника изузетно обогаћују и некрополе и стећци. На подручју општине Зворник евидентирано је укупно 56 некропола са око 800 стећака, од којих су три са натписима, а 44 имају рељефне украсе.
Извори минерaлне воде Кисељак
Кисељак је мало и гостољубиво насељено мјесто на само 24 км од Зворника, које се одликује изузетно очуваном околином. У централном дијелу насеља, дуж тока мале ријеке Јасеница, извире девет по квалитету, капацитету, љековитости и укусу различитих минералних вода, по много чему јединствених у Европи. Воде су откривене крајем 18. и почетком 19. вијека. Име су добиле по редослиједу проналаска и обраде извора од један до девет (Јединица, Двојка…), а научно је испитано и утврђено да су веома љековите код најразличитијих обољења.
Извшено је чишћење и обележавање извора, озелењавање простора, уређење пешачких стаза, осветљење и монтажа урбаног мобилијара-клупе, корпе за отпатке, гранични стубићи и сл. Овако уређен простор представља потенцијал за развој туризма
Мост Краља Александра I Карђорђевића
У знаменитости се убраја и Стари жељезни мост који је један од симбола града. Мост је саграђен 1929. године, а носи име по Краљу Александру I Карађорђевићу, чија су средства помогла градњу моста. Мост, осим сталне употребе, има историјску, естетску и архитектонску вриједност. Данас је то само пјешачки мост, а представља врло важан симболспајања и разумјевања људи Републике Српске и Србије. Општина Зворник прогласила је Мост заштићеним историјским објектом.
Касина – Библиотека и Музејска збирка
Вриједно је поменути и зграду Касине (објекат из Аустро-угарског периода) у којој је смјештена Народна библиотека и Музејска збирка. Музејска збирка има природњачко, археолошко, историјско и етнолошко одељење у којима се чува око 2.000 експоната. Међу њима су племенита периска шкољка стара између 405 и 345 милиона година, споменици из геолошке праисторије и римског периода, као и стећци из средњег вијека.
Културно-спортске и друге манифестације
У Зворнику се одржава велики број манифестација које значајно употпуњују туристичку понуду овог града и доприносе садржајнијем боравку посјетилаца. Бројне културне, спортске, вјерске, забавне и друге манифестације чине град „живим“ током цијеле године.
Најатрактивнија и по броју посјетилаца највећа манифестација је Зворничко љето. Организује се сваке године у периоду од 02. до 08. августа. Централни дио програма одржава се на градској плажи када се посјетиоцима приређују концерти познатих извођача, али и на другим локацијама у граду као што су Плато у центру града, парк, главна улица, Народна Библиотека, Дом омладине итд. Поред музичких садржаја, заступљена су и друга културна дешавања, као што су на примјер ликовне или вајарске колоније, сајам књига, књижевне вечери, тематски мини концерти на Платоу у центру града, позоришне представе и слично. Посљедњег дана манифестације, уз пригодан програм, Зворник обиљежава и своју крсну славу Свету Петку Трнову, заштитницу града. Зворничко културно љето има дугу традицију од 11 година и из године у годину се садржаји обогаћују, али и проширују локације одржавања манифестације како би се промовисале и културно-историјске знаменитости Зворника. Тако се, на примјер, од 2010. године, у циљу промоције старог зворничког моста Краља Александра I Карађорђевића, одржавају сусрети између општина Зворник и Мали Зворник под називом „Људи и мостови“. Манифестација је уврштена у туристичку понуду БиХ и представља најбољи репрезент Зворника и регије.
Када се ради о промоцији етногастрономских вриједности овог простора у мају мјесецу одржавају се манифестације „Златне руке Зворника“ и „Гастро сусрети“. Посјетиоцима ових манифестација се пружа могућност да купе неки од ручних радова и уживају у специјалитетима овог краја.
Љубитељима спортских манифестација град ће бити занимљив током одржавања „Зворничке џипијаде“ (мај) и „Државног првенства у кајаку и кануу на мирним водама“ (јул). Поред наведених, у Зворнику се одржава и низ других манифестација као што су: Светосавска недеља са светосавским балом (јануар), Каимијини дани (јун), Видовдански сабор(јул), Конференција беба (јун), ДРИСАМА фест (новембар), Фестивал дјечијег фолклора (јун), Комедија фест и многе друге.
Климатски услови
Клима на подручју општине је умерена и континентална. Лета су топла са просечном температуром ваздуха, најтоплијег месеца јула је између 20 – 22 Ц степени.
Зиме су већином хладне, а температура најхладнијег мјесеца јануара креће се од 1 – 8 степени Ц. Иначе, ови предели имају јаче изражену континенталну климу.
Трајање вегетационог периода у просеку износи 150-200 дана са просечним температурама од +16 до +18 степени Ц.
По атмосферским падавинама, територија општине спада у сиромашна подручја. Просечне годишње падавине износе око 850 мм/м2 атмосферског талога у облику кише или снега. Падавине су равномерно распоређене у току године. Најинтензивније су падавине у јесен и пролеће. Средња годишња релативна влажност је 78%, а најмања је у летњем периоду, око 60% док се зими креће и преко 85%. Висина снега на појединим подручјима буде и до 1,20 м са честим сметовима, што угрожава саобраћај и причињава штете на крововима стамбених и других објеката.
Ветрови су ретки и слаби. Преовладавајућа су југозападна ваздушна струјања и имају уједно и највеће брзине. Максимална брзина ветра је забележена из јужног правца и износила је 100 км/х, и углавном причињавају штету на крововима и далеководним стубовима.
Магле су карактеристичне уз долине, уз реку Дрину, Сапну и друге. Веома су честе и појављују се током целе године са највећом изражености у пролеће и јесен.
Дакле, што са тиче климатских чинилаца који су од значаја за процену угрожености од природних и других несрећа, треба истаћи следеће:
– да се температура ваздуха одликује великим колебањем у току године,
– да је релативна влажност ваздуха нешто повећана у односу на суседне крајеве и износи око 78%,
– да просечне годишње падавине износе око 850мм/м2 и да око 107 дана отпада на време падавина,
– да су ветар и ваздушна струјања уопште на територији општине карактеристична и каналисана долином        реке Дрине и југозападним правцем и да практично имају највећу брзину која износи 3,4 м/сец,
– да осунчавање у току године траје око 2005 х. или 45% од могућег трајања.
Хидрографска мрежа
Хидрографска мрежа општине Зворник је развијена с обзиром да подручје општине Зворник обилује водама које се јављају у виду извора или у облику мањих или већих водотока. Највећи водостаји су у пролећним месецима.
Ријека Дрина, која чини хидрографску окосницу општине, са притокама располаже знатним хироенергетским потенцијалом.
Дрина и река Сапна често при већем водостају плаве пољопривредна земљишта у приобалним теренима и тако причињавају штету пољопривредним културама, стамбеним и другим објектима.
Због више изграђених хидроакумулација на Дрини и њеним притокама у горњем току, Дрина, у случају великих и обилних падавина и наглог раста водостаја може да угрози подручје општине Зворник.
Ако проток воде на брани у Зворнику износи 800-1000 м3/сец, нема опасности од поплава. Међутим, ако проток воде на брани у Зворнику достигне 2500 м3/сец и више, морају се увести мере приправности за одбрану од поплаве. Ако проток воде достигне 5500 м3/сец биће поплављени нижи делови града (Бексуја), као и делови насеља Каракаја, Челопека, Тршића, Табанаца, Козлука, Роћевића и Средњег Шепка. При протоку од 9000 м3/сец биће поплављен Зворник од обале до ул. Светог Саве и Лисичњака, као и улица Вука Караџића и насеља од Зворника до Брањева, тј. све пољопривредне површине од обале Дрине до пута Зворник – Бијељина.
Ријека Сапна, чије сливно подручје има површину од 104 км2, а дужина тока је 25 км, може да достигне максимални проток од 14 м3/сец. Због велике потисне моћи воде из горњег и средњег дела водотока, а због тога што има мали пад водотока у доњем делу, Сапна врло често плави околна земљишта, а критично стање настаје када истовремено дође до великог водостаја Дрине. У таквој ситуацији Сапна поплави веће површине плодног земљишта и добар број стамбених и других објеката, као и путне саобраћајнице Каракај – Шетићи и Каракај – Бијељина.
Остали водотоци, као што су: Хоча, Златица, Козлучка, Јасеничка, Каменичка и Локањска река су бујичастог карактера и изливањем из својих корита причињавају велике штете у пољопривреди, као и стамбеним и привредним објектима.
Поток Хоча има површину сливног подручја од око 45 км2 и дужину водотока 18 км. При обилнијим падавинама максимални проток воде достигне 1,5 м3/сец па плави терен у околини корита, а посебно у рејону Каракаја, чиме угрожава индустријске објекте и добар број стамбених објеката, чинећи при том велике материјалне штете.
Поток Златица протиче кроз град и има површину слива око 5 км2 док је дужина водотока кроз урбано подручје 3,3 км. Максимални проток Златице забележен је у месецу јуну 1987. год, и износио је око 75 м3/сец. Вода се тада излила из корита и поплавила објекте Здравственог центра Зворник и више стамбених и других објеката, чиме је причинила и велику материјалну штету.
На оба напред наведена потока предузете су мере регулисања, али није довољно учињено и не даје гаранцију заштите у случају нових катастрофалних падавина. До коначне регулације ових токова неопходно је забранити градњу стамбених објеката у рејонима који могу бити поплављени.
Козлучка, Јасеничка, Каменичка и Локањска река се такође изливају при великим водостајима и причињавају штете у пољопривреди а и угрожавају више стамбених и других објеката. На Козлучкој и Јасеничкој реци предузете су одређене превентивне мере које у доброј мери позитивно утичу на ублажавање од последица поплава.
Поред наведеног, елементарним непогодама, услед обилних падавина на сливу бране Црвеног муља ТГ „Бирач“, или у случају јачег земљотреса може доћи до преливања или рушења и земљане бране из које би црвени муљ могао поплавити и угрозити део површина око реке Сапне до реке Дрине, што би проузроковало велике последице, како на пољопривредним усевима, тако и на стамбеним и пословним објектима и објектима изграђеним уз обалу реке Сапне и пут Каракај – Шетићи, од Ђулића до Челопека и Каракаја.
Обзиром на састав муља и велику концентрисаност лужине, изливање већих количина представља велику опасност по живот становништва у том подручју општине.
ЗВОРНИЧКО ЈЕЗЕРО
25 км дугачко језеро Хидроелектране Зворник погодно за развој наутичког туризма, богато младицом, сомом, шараном, бијелом рибом.
Овдје је развијен спортски риболов организован као спортско риболовачко друштво. Богаство овог простора даје изванредне предуслове за развој риболовног туризма.
Путна мрежа
Мрежу саобраћајница у општини чини 936 км, од чега 73 км магистралних, 22 км регионалних и 260 км локалних путева, као и још око 560 км некатегорисаних путева.
Мрежу магистралних путева чине путеви Зворник – Коњевић Поље, Зворник – Каракај – Црни Врх, Каракај – Шепак – Доња Пилица.
Регионалне путеве чине Каракај – Шетићи и Дрињача – Зелиње.
Локалним путевима повезано је око 40 насељених места са магистралним и регионалним путевима, а некатегорисаним путевима остала насељена места у Општини.
У Зворничким насељима Козлук и Дивич успостављене су улице за саобраћај у дужини око 20 км.
Железнички саобраћај у Општини није развијен. Пругом нормалног колосека од Каракаја преко моста на Дрини, Општина је повезана са Србијом, тј. преко Шапца ка Београду.
Пругом Тузла – Зворник Општина је повезана са железничким саобраћајем у Федерацији БиХ.
На локалним и некатегорисаним путевима у зимском периоду због већих снежних падавина и леда може у дужем периоду доћи до прекида саобраћаја, нарочито на правцима: Козлук – Малешић, Зворник – Снагово, Каменички мост – Горња Каменица, Ораовац – Китовнице, Коса – Пећине.

Share on Facebook0Tweet about this on Twitter